Individualni Poslovni Poreski Broj opcija koju bi trebalo razmotrit

 Sazetak prijedloga za uvodjenje Individualnog Poslovnog Poreskog Broja (Dokument Broj 1)

 

 

Definicije:

Individualni Poslovni Poreski Broj (IPPB) bi bio jedinstveni broj ili alfanumericki niz koji bi drzava dodjelila gradjaninu u svrhu obavljanja poslova i evidentiranja poreskih pristojbi.

 

Postojece stanje:

Broj nezaposlenih u FBIH za period 2018-2020  nije prelazio prag ispod 300 000 [1]. Otvaranje obrta koje daje pravo gradjaninu na samozaposljavanje moze biti jednostavno ili komplicirano zavisno od opcine do opcine. Cinjenica je da postoje procedure i placanje pristojbi koje opet mogu zavisiti od opcine do opcine. Uz to osobe koje pocinju start-up-om jedva mogu zaraditi sebi placu u pocetku. Pri tome svakog mjeseca moraju izdvojiti od 30 do 200 KM za vodjenje knjigovodstva [2]. I to nisu jedini troskovi. Pored toga postoje dodatni troskovi i ukupno cak dostizu do 500KM mjesecno [3]. Postavjja se pitanje sto uradit u situacijama kada obrtnik ima poslvnih problema?  Kao primjer se moze navesti period COVID-19. U mnogim slucajevima obrtnici su zatvarali radnje i odlazili. U publikaciji [4] se navodi niz preporuka koje je Vlada FBIH donjela u cilju rasterecenja postojece situacije. No da li bi takve mjere bile ucinkovitije da je sam sustav organiziran fleksibilnije ? Misljenje ovog dokumenta je da bilo kakve ekonomske mjere budu ucinkovite i sama globalna organizacija gospodarstva jednog drustva treba biti jednostavna.

Bez ulaska u detalje treba  pomenuti i regulativu uvedenu u poreski sustav 2018 a vezanu za Freelance poslove kojim sami Freelance autori imaju prava obaveze obavljanja povremenih poslova [5].  

 

Uvod:

Politicki prijedlozi, cak i prijedlozi sa malim promjenama izazivaju strah, ljubomoru I sumnje. Negativni osjecaji kreiraju otpor za usvajanje prijedloga. I to su samo psiho-socioloski faktori koji utjecu. Pored njih tu su i pretpostavke za finansijsku realizaciju i neophodan ljudski kapacitet. Ovaj dokument je samo to sto jeste prijedlog za razmatranje. Dakle ne posjeduje bilo kakve analize troskova, koristi i rizika uvodjenjem IPPB-a. Motiv za njegovo objavjivanje je da se gospodarski model preustroji u fleksibilniju strukturu.

Kako navodi DeBono, moramo biti motivirani da dizajniramo jednostavnost [6]. Mogu se godine provest analizirajuci proslost, ali ono sto se mora jeste naci odgovor kako dizajnirat buducnost. A buducnost ce izvjesno biti neizvjesna i komplicirana. Ipak nesto sto ostaje trajno i vazi u svim vremenima jeste sposobnost drustva da se bolje od ostalih nametne, snadje ili adaptira na promjenjene okolnosti u kojem postoji. Profesor C.Megginsona je tako interpretirao njegovo razumjevanje C.Darwinovog Opstanka Vrsta u govoru na State University Luisiana 1963 godine [7]. Navedena rijec bolje bi se moglo zamjeniti sa brze od ostalih.

Dakle, sto se brze od ostalih moze uraditi da bi se drzava ili njeni djelovi mogli pojavit kao kompetitivni i kompetentni na medjunarodnoj sceni?

Ovaj document predstavlja ideju koja bi dovela do oslobadjanja ljudskog potencijala ovisnosti o socijalnim sluzbama. Obecanje se sastoji u davanju prilike da gradjani koji su trenutno nezaposleni ostvare svoj talenat u punoj snazi predstavljajuci njihovo znanje i sposobnosti kroz prezentaciju njihovih proizvoda ili usluga trzistu a da ih pri tome drzavna birokracija ne ugusi nepotrebnim propisima i nametima.

 

Ocekivanja:

·         Eliminacija ili minimizacija crnog trzista

·         Eliminacija ili minimizacija nezaposlenosti

·         Reduciranje korupcije

·         Transparentnost u poslovanju

·         Rasterecenje ekonomije

·         Smanjenje antagonizma izmedju privrednika I drzavne administracije

·         Osnazenje pomoci drzave samostalnim privrednicima

·         Lakse vodjenje statistickih analiza

·         Centralni nadzor poslovnih transakcija od strane drzavne (domace) banke

·         Razvoj novih oblika biznisa i informacionih rjesenja koji bi nadopunjavali IPPB sustav

 

Prava:

·         Gradjanin ima pravo na zaposlenje.

·         Gradjanin ima pravo da samog/samu sebe zaposli i samostalno obavlja rad.

·         Gradjanin ima pravo za pojednostavljenu administraciju pri obavljanje samostalnih poslova.

·         Svi gradjani imaju jednaka prava na pomoc drzave u vodjenju poslova.

 

Prijedlog:

·         Svaki punojetni gradjanin bi dobio IPPB.

·         Formirala bi se IPPB Gradjanska Banka (IPPB-GB ili bi se koristili resursi postojece Centralne Banke CB – (ako je moguce naci dogovor na nivou BiH).

 

·         IPPB-GB bi otvarala bankovni racun svakom gradjaninu po stjecanju punoljetstva.

·         Preko IPPB-GB racuna bi se obavljale poslovne transakcije sa IPPB identifikacijom.

·         IPPB-GB bi mogla delegirati poslove nadzora nad IPPB transakcijama privatnim i stranim bankama.

·         Gradjanin bi sve poslovne transakcije obavljao uz navode IPPB identifikacije.

·         Gradjanin bi dobio pravo izvrsenja medjunarodnih transakcija kupovine sredstava neophodnih za rad.

·         Gradjanin bi dobio pravo izvrsenja naplate usluga ili trgovine izvrsene prodajom na medjunarodnom trzistu putem bankovnih transakcija navodeci IPPB.

·         Doprinosi za zdravstveno ili penzioni fond bi automatski bili povlaceni kao postotak od uplacenih sredstava po zavrsenom poslu ili prodaji.

·         Doprinos za zdravstvo bi imao maksimalnu vrijednost izracunatu za cjelu godinu. Po ispunjenju obaveza za zdravstveno osiguranje Banka ne bi povlacila daljnja sredstva od uplata za tu svrhu.

·         Doprinos za penziono bi imao maksimalnu vrijednost izracunatu za cjelu godinu. Po ispunjenju obaveza za penziono osiguranje ili fond Banka ne bi povlacila daljnja sredstva od uplata za tu svrhu.

·         Sam gradjanin bi mogao definirat maksimalnu vrijednost uplata za penzioni fond ali ne manji od minimalnog iznosa reguliranog zakonima.

·         IPPB-GB bi suradjivala sa drugim organizacijama u stvaranju individualnog poslovnog kreditnog rejtinga.

·         IPPB-GB bi omogucila pristup podacima transparentno.

·         Gradjanin ukoliko nema posla ili prometa za odredjeni mjesec ne bi bio podlozan placanju bilo kakvih dazbina drzavi i ne bi bio duzan dostaviti bilo kakve formulare.

·         Gradjanin za obavljanje posla ne bi trebao potrebe usluge knjigovodje.

·         Drzavna administracija bi preuzela obavezu razvrstavanja poreza i knjigovodstva za individualne gradjane.  

·         Maticni broj gradjanina bi mogao dobiti ulogu IPPB-a. (da bi se pomoglo u tranziciji)

·         Vise gradjana bi se moglo udruziti u obavljanju nekog posla kroz Grupni Poslovni Poreski Broj (GPPB).

·         GPPB bi bio privremen. Trajao bi dok grupa okupljenih gradjana ne obavi posao ili trgovinu.

·         Drzava bi uvela Poslovne Savjetodavne Urede po opcinama.

·         Uloga Poslovnog Savjetodavnog Ureda bi bio dati najbolje preporuke i upute  gradjanima iz oblasti kojom se bave. Pomogla bi u pravljenje Poslovnog Plana, edukacijama, seminarima.  

 

 

Rezime:

Drzava pojednostavljuje vodjenja poreza. Gradjani bi se fokusirali na vodjenje poslova. Drzavna administracija ili informacioni sustav bi preuzeli ulogu vodjenja knjigovodstva. Dakle cilj bi bio da se fokus sa formalnih stvari i birokratskih pravila prebaci na konkretne zadatke izvrsavanja posla ili trgovanja.

Tehnicki posmatrano svaka osoba bi postala automatski zaposlena po stjecanju punoljetstva dobivanjem finansijskog racuna na banci. Sve sto ostaje je izlaz na trziste predstavljanjem usluga ili roba te zarade.  Bez papirologije.

Strane banke imaju svoje interese. Interesi sui m da uzmu dio sredstava kroz kontrolu nad transakcijama. To je realnost koja se ne moze izbjec ali o kojoj je potrebno razmisit. To je jak lobi i suprotstavljanje tom lobiju bi znacio neuspjeh u implementiranju IPPB-a. Iz tog razloga prijedlog sadrzi i stavku koja bi dopustila Gradjanskoj Banci da delegira dio poslova na private ili internacionalne banke. Uvjet bi bio da su pristojbe minimalne i da postuju eticke norme koliko mogu ostvarivati profita iz istih.    

 

About

U ovom djelu se obicno napise nesto o sebi. Najradije bih izostavio ovaj dio jer smatram da su ideje vaznije od ljudi i njihovih kvalifikacija. Ipak da ne bude nesporazuma u smislu da nitko ne stoji iza dokumenta dajem svoje ime.

Potpisnik dokumenta je Damir Dzemidzic.

 

Datum:                                                                                              

19/01/2021                                                                                       

 

 

REFERENCE

1.         Politike, F.M.R.i., Stanje na tržištu rada u Federaciji BiH 2020.

2.         OTVORITE FIRMU U BIH ZA TRI DANA I SA 179KM. 10 Januar 2012 [cited 2021; Available from: http://www.seo.ba/blog/biznis/otvorite-firmu-u-bih-za-tri-dana-i-sa-179km/.

3.         Magazine, B. ŠTA VAM JE SVE POTREBNO ZA REGISTRACIJU OBRTA. 2018  [cited 2021; Available from: http://business-magazine.ba/2018/07/08/sta-vam-potrebno-registraciju-obrta/.

4.         Softic S, I.E. Pregled mjera za stabilizaciju privrede u Bosni i Hercegovini. 2020  [cited 2021; Available from: https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/ba/Documents/about-deloitte/8.6.2020.%20BiH%20COVID-19.pdf.

5.         hoću.ba. Freelancing u BiH- prava i obaveze. 2020; Available from: https://www.hocu.ba/indexphp/hocuinfo/freelancing-u-bih-prava-i-obaveze/.

6.         de Bono, E., Simplicity. 2017: Penguin Books Limited.

7.         Cambridge, U.o. The evolution of a misquotation. 2021; Available from: https://www.darwinproject.ac.uk/people/about-darwin/six-things-darwin-never-said/evolution-misquotation.